heh nista, i ja cu postaviti jos nesto.

ATINA

U grčkoj mitologiji, Atina (grčki: Ἀθηνᾶ, Athēnâ, ili Ἀθήνη, Athénē; dorski: Ἀσάνα, Asána; latinski: Minerva) je bila boginja civilizacije, tj. mudrosti, tkanja, zanata i disciplinovanije strane rata (nasilje i krvožednost su bili Aresov domen). Atinina mudrost prati tehničko znanje potrebno u tkanju, metalurgiji ali takođe uključuje i lukavost (metis) likova kao što je Odisej. Njoj su sveti sova i maslinovo drvo.
Prve priče o Atini govore o njoj kao o boginji ptica. Prvobitno je
zamišljena kao boginja sa krilima, a čak je u nekim mitovima i sama
bila ptica - sova. Zato i ne čudi zašto u mitovima koji su nastali
kasnije Atinina poruka stiže preko orla, sokola i sl.
Atinina najbolja prijateljica je Nike, boginja pobede. Atina se pojavljuje kao zaštitnica mnogih grčkih junaka, uključujući Herakla, Odiseja i Jasona. Ona je i omiljena Zevsova ćerka, rođena iz njegove glave.
Rođenje


Postoji nekoliko verzija Atininog rođenja. U jednom, koji se najčešće spominje, Metis,
boginja mudrosti, zatrudnela je sa Zevsom. Zevs se veoma uplašio jer je
postojalo proročanstvo da će se roditi jedna boginja sa jakim i
nezgodnim karakterom. To je Zevsa uplašilo, jer se setio da je on
svrgnuo svoga oca, te se bojao da će se tako nešto i njemu desiti. Zato
je Zevs pretvorio Metis u muvu
i onda je pojeo. No, bilo je prekasno. Metis je, u Zevsu, počela da
pravi kacigu i odoru za svoju začetu ćerku. Zvuk čekića kojim je
proizvodila Metis pravila kacigu, uzrokovao je veliki bol u Zevsovoj
glavi, pa je Hefest rascepio njegovu glavu. Atina je iskočila kroz pukotinu, već odrasla, opotpuno obučena i potpuno opremljena ratnom opremom.
Ime


U Mikenskoj Grčkoj pojavljuje se ime Atina Potinija u tekstovima o Kronosu.
Pretpostavlja se da ovo znači "Gospođica Atina". Nije sigurno da li je
Atinino ime povezano sa gradom Atina. Kasnije se ona pojavljuje kao
zaštitnica grada, ali verovatno da je grad dobio ime nevezano za ovu
boginju. Platon je značenje Atininog imena tumačio kao "misao (um) boga".
Epiteti


U poeziji Atinin najčešći epitet je glaukopis (γλαυκώπις) što bi moglo da se prevede kao "bistrog oka". Ova reč je zapravo sastavljena od reči glaukos (γλαύκος), što bi moglo da znači "bleštavo", "srebrno", i od reči ops (ώψ), što znači "oko" ili ponekad "lice". Često je ptica koja vidi noću povezana sa boginjom mudrosti: na starim slikama nacrtana je sa sovom na glavi.

Atinina statua ispred austrijske skupštine, Beč





U Homerovim Himnama i u Teogoniji njoj je dat neobičan epitet Tritogeneja. Značenje ovog termina je nejasno. Možda znači "Triton-rođena", što bi ukazivalo da je bog mora Triton njen otac (prema nekim ranijim mitovima), ili možda da je rođena blizu jezera Triton u Africi. Drugo moguće značenje je "treće-rođena", što bi moglo da ukazuje da je ona treće dete Zevsa.
Često se nailazi i na Atina Palada (Παλλάς Αθηνά). Epitet je izveden
iz imena moćne osobe Palade, koja označava nešto muško. Palada je
spomenuta samo uz Atinu. U jednom mitu, boginja je greškom ubila Paladu
i od tada je uvek morala da nosi nešto njegovo/njeno i bila je pod
njegovom/njenom zaštitom. Drugo tumačenje je da je ona zapravo Palada
iz Atine.
Za Atinjane ona je bila samo "Boginja", he teos.
Epitet Athena Ergane označava da je ona zaštitnica zanatlija. Atena Partenon označava da je obožavana na Akropolisu. Sa epitetom Athena Promachos ona je vodila bitke, a Athena Polias označava da je zaštitnica grada Atine i njegovog Akropolisa.
Atina u mitologiji



[uredi] Eriton


Atina je devica, nikada nije imala ljubavnika. Postoji više verzija kako se rodio Eriton,
Atinin posinak. Prema jednoj Atinu je pokušao da siluje Hefest, ali je
bio bezuspešan i njegovo seme je palo na zemlju iz koje se rodio
Eriton. Prema drugoj, seme Hefesta je palo na Atinunu nogu i ona ga je
obrisala sa vunom. Tu vunu je "zasadila" u zemlju i iz nje je rođen
Eriton.
Atina je onda dala kutiju sa bebom trima sestrama - Pandrosi, Hersi i Agleji,
ali ih je upozorila da je nikad ne otvaraju. Aglej i Hersa su bile
radoznale i otvorile su kutiju. Vrana je to videla i odletela je da
kaže Atini. Atina se razbesnela i ispustila planinu koju je u tom
trenutku nosila na Akropolis. Bogovi su kaznili sestre zbog napravljene
štete i one su poludele i bacile se sa Akropolisa.

Atina sa ratnicima, keramika, nastala između 490. i 480. godine p.n.e.





Eriton je kasnije postao vidar i kralj Atine i za vreme njegove
vladavine desile su se značajne promene u atinskoj kulturi. Često je
bio pod zaštitom boginje Atine.
Posejdon


Atina se takmičila sa Posejdonom
da bude glavno božanstvo u Atini. Oni su se složili da će svako od njih
Atinjanima dati neki poklon. Čiji se poklon bude više svideo Atinjanima
taj će bog pobediti. Posejdon je udario zemlju svojim trozupcem i iz
nje je potekao potok, ali voda je bila slana. Atina im je poklonila
prvu domaću maslinu. Maslina je Atinjanima davala hranu, ulje i drvo i zato su oni izabrali Atinin poklon i nju postavili za glavno božanstvo.
Atina je bila glavno božanstvo u još nekoliko gradova, pogotovu u Sparti.

[uredi] Arahna


Žena zvana Arahna
(Αράχνη) se jednom hvalila kako ona bolje tka nego boginja Atina. Atina
se prerušila u staru ženu i rekla joj da se pokaje. Arhana se nije
pokajala nego je izazvala Atinu na takmičenje.
Boginja je skinula svoju masku i takmičenje je počelo. Atina je
tkala sliku takmičenja između nje i Posejdona, a Arhana je tkala sliku
koja je ismejavala Zevsa i njegove mnogobrojne žene. Takmičenje nikada
nije završeno jer je Atina bila ljubomorna na veštinu Arhane i besna
zbog ismevanja Zevsa. Zato je Arhanu pretvorila u pauka da večito prede svilenu mrežu da bi uhvatila hranu.

[uredi] Persej i Meduza


Atina je pomogala Perseju u ubijanju Meduze. Meduza je poticala iz perioda pre Zevsove vladavine i bila je veoma opasna jer je svakoga ko je pogleda pretvarala u kamen.

[uredi] Tirezijas i Hiriklo


Atina je oslepela Tirezijasa pošto ju je video dok se kupala. Hiriklo, njegova majka, molila je Atinu da mu vrati vid, ali ona to nije mogla. Umesto toga dala mu je moć proricanja.

[uredi] Herakle


Atina je Heraklu pomogla u mnogim podvizima. Među njima je i podvig u kome je Herakle trebao da skine kožu Nemejskom lavu.
Rekla mu je da iskoristi kandže lava da iseče njegovu debelu kožu.
Herakle je posle ovog podviga uvek nosio kožu Nemejskog lava i buzdovan
napravljen od maslinovog drveta.

[uredi]

Odisej


Odisejeva
lukavost i oštroumlje brzo su osvojili Atinu. Ona nije mogla da mu
pomogne tokom njegovog putovanja iz Troje ka domu sve dok Odisej nije
došao na obalu ostrva gde je princeza Nusika prala svoju odeću. Atina
se pojavila u snu Nusike i rekla joj da pusti Odiseja da se vrati kući,
na Itaku. Kada je Odisej stigao na Itaku Atina je izašla pred njega prerušena slagavši ga da se njegova žena Penelopa
preudala, misleći da je on mrtav. Odisej je uspeo da prozre Atininu
masku i laž i ona mu je tada pomogla da povrati svoje kraljevstvo.

[uredi] Atina u klasičnoj umetnosti


Atina je obično naslikana (ili izvajana) sa oklopom, kopljem u rukama i štitom na kome je nacrtana glava Gorgone Meduze. Ovako je izgledala i čuvena Fidijina
statua Atine, napravljena od zlata i slonove kosti. Ova statua, nazvana
Atina Partenon, nestala je, ali se zna da je bila u Partenonu na
Atinskom Akropolisu. Atina je često naslikana sa sovom (simbolom
mudrosti) na svom desnom ili levom ramenu. Ožalošćena Atina je
skluptura koja prikazuje umornu i emocionalnu boginju. Ova skulptura je
nastala negde oko 460. godine p.n.e.
U starijim portretima Atine, u slikama na vazama, ona je prikazana kao boginja-ptica.

[uredi] Atina u modernoj kulturi


Atina se nalazi na novčiću od 50 dolara iz 1915. godine. Ovaj novčić je napravljen od 72 grama zlata
i bio je najteži sve do 1997. godine kada je od platine proizveden
novčić od 100 dolara. Atinin novčić je najskuplji novčić ikada proizved
u Sjedinjenim Američkim Državama (tj. kada se uporedi njegova prava vrednost sa vrednošću koju je predstavljao).
Već ceo vek postoji jedna replika Partenona u Nešvilu, u državi Tenesi i poznata je kao Atina sa juga. Godine 1990. dodata je replika Fidijine statue boginje Atine. Statua je visoka 12.5 metara i pozlaćena je.
Atinin lik se koristi u filmu, muzici, na crtanom (mange umetnika Masami Kurumade), u kompjuterskim igricama, ali se čak i zlaupotrebljava (u porno filmovima u Nemačkoj).

Molim te, sledeci put kada budes skidana, sredi teks, da ne bude to sve, ako me razues...

Atalanta

U mitu o Atalanti su prvobitno bile dve osobe istog imena - Atalanta iz Arkadije i Atalanta iz Beotije, uz koje su vezane razne zgode i napokon i borba sa ftiskim kraljem Pelejem i sudelovanjem u pohodu Argonauta. Ti mitovi i osobine su ih potpuno izjednačili i sasvim ih spojili.

Prvi je to učinio, sredinom 2 veka pre nove ere, pesnik Apolodor, a neke elemente mita o Atalanti (lov na vepra) nalaze se i kod Homera. Najstariji pomen o Atalantinim takmičenjima sa proscima nalaze se u pesmi iz 7 veka pre nove ere koja se pripisuje Heziodu.

Prema antičkim izvorima, dramu Atalanta napisao je Eshil, a navodno i Sofokle. Od rimskih pesnika istoimenu dramu je napisao u 2 veku pre nove ere Pakuvije. Priča o Atalanti je raširena i poznata do današnjih dana po Ovidijevim Metamorfozama.

Legenda o Atalanti

Atalanta je bila kćerka arkadskoga kralja Jasiona.
Atalanta iz Arkadije je imala sličnu sudbinu kao i Atalanta iz Beotije i nakon svih tih događanja je postala čuveni lovac i bila je pozvana, kao i svi junaci tog vremena u opasnom lovu na kalidonskog vepra, koji je organizovao Meleagar, sin kalidonskog kralja.

Atalanta je nadmašila sve junake i prva je, strelom pogodila velikog vepra, koga je zatim ubio Meleagar, a kožu veprovu je poklonio Atalanti. kako su i svi ostali učesnici lova želeli da imaju veprovu kožu, nastalo je veliko krvoproliće iz koga je Atalanta izašla kao pobednik.

Atalanta iz Arkadije se udala za junaka Melaniona i sa njim imala sina Partenopeja, koji je učestvovao u ratu sedmorica protiv Tebe , i u toj borbi poginuo.

Ahil


Ahil, u grčkoj mitologiji sin kralja Peleja i boginje Tetide, glavni junak Ilijade i, ujedno, najveći grčki junak. Boreći se sa Trojancima izgledao je „kao požar u suvoj borovoj šumi“. Kad mu je sudbina dala da bira, umesto dugog i neslavnog, odlučio se za kratak i slavan život. Ubio je u dvoboju Hektora, princa Troje, zato što mu je ovaj, pre toga, ubio najboljeg prijatelja, Patrokla. Gnevan, vukao je neprijateljev leš oko zidova grada kroz prašinu i stišao se tek kada je pred njega došao stari kralj Prijam, otac Hektorov, da ga moli za telo svog sina.

Pred kraj rata poginuo je od otrovne strele koja ga je pogodila u petu (njegovo jedino ranjivo mesto), a koju je odapeo Paris, Hektorov brat. Peta je bila njegovo jedino ranjivo mesto zato što ga je njegova majka, Tetida spuštajući ga u reku Stiks, kako bi postao nepobediv, držala za petu.

Čak se i danas koristi izraz „Ahilova peta“ za nečije ranjivo mesto.

Bokica wrote:Molim te, sledeci put kada budes skidana, sredi teks, da ne bude to sve, ako me razues...

Nisam sigurna, mislim da ne razumem sta hoces da kazes...

Mozda je mislila na to da su ostali linkovi od texta odkle je preuzet

Pa da, ja kliknem, ono mi otvori sve novo....

joj ovo sam iz istorije morala napamet ucit jojjjj

Heh, pricaj mi o tome....
Srecom pa sam prosla sve to