Home
by Opis Olimpa i olimpskih božanstava
Visoko na Olimpu vlada Zevs okružen skupom bogova. Tu je i njegova žena Hera, i njegova sestra Demetra, i zlatokosi Apolon sa svojom sestrom Artemidom, i zlatna Afrodita i moćna Zevsova kćerka Atena Palada i mnogi drugi bogovi. Tri prelijepe Hore čuvaju ulaz na visoki Olimp i gusti oblak koji zaklanja vrata podižu onda kada bogovi silaze na Zemlju ili dok se uspinju u svijetle Zevsove dvore. U Zevsovom carstvu nema ni kiše ni snijega; tamo je vječno svijetlo i ljeto. Bogovi piruju u svojim zlatnim odajama, koje je napravio Zevsov sin Hefest. Zevs sjedi na visokom zlatnom prijestolu, a kraj njegovog prijestola su boginja mira Ejrena i stalna Zevsova pratilja, krilata boginja pobjede Nike.
Tu je i veličanstvena, prelijepa Zevsova žena Hera, koja, kao i Zevs
sjedi na zlatnom prijestolu koji se nalazi neposredno do Zevsa. Zevs
poštuje svoju ženu Heru, pokroviteljicu braka. Nju poštuju i svi ostali bogovi Olimpa. Pored njenog prijestola stoji njena izaslanica, lakokrila Irida, boginja duge,
koja je uvijek spremna da brzo jurne krilima od duge i u najudaljenije
predjele Zemlje da bi izvršila Herina naređenja. Bogovi piruju, Zevsova
kćerka, mlada Heba, i sin trojanskog kralja Ganimed, Zevsov ljubimac, koji je od njega dobio besmrtnost, prinose im ambroziju i nektar, hranu i napitak bogova. Prelijepe Harite (u rimskoj mitologiju Gracije) i Muze
vesele ih pjevanjem i igrama. One vode kolo, a bogovi se dive njihovim
lakim pokretima i vječno mladoj ljepoti. Pirovi bogova Olimpa su
veseli, ali se na njima i rješava i određuje sudbina bogova i ljudi.
[uredi]
Zevsovo vladanje
Zevs sa Olimpa određuje sudbinu svih ljudi. On ima dva velika ćupa;
u jednom ćupu su darovi dobra, a u drugom darovi zla. Zevs iz ovih
ćupova šalje dobro i zlo ljudima. Kraj njegovog prijestola stoji
boginja Temida,
koja čuva zakone. Ona po Zevsovoj naredbi saziva vijećanje bogova na
Olimpu i narodna vijećanja na Zemlji, pazeći da se pri tome ne naruši
poredak i zakon. Na Olimpu je i Zevsova kćerka, boginja pravde Dike.
Zevs strogo kažnjava nepravedne sudije, kada mu Dike javi da se oni ne
pridržavaju zakona koje je on odredio. Iako Zevs šalje sreću i nesreću,
sudbinu ljudi određuju, tri sestre, Mojre, boginje sudbine, koje takođe žive na svetom Olimpu. Čak je i Zevsova sudbina u njihovim rukama. Mojra Kloto, prede čovjekovu životnu nit, koja određuje njegov životni vijek i kada se nit prekine završava se život. Mojra Lahezis,
ne gledajući, vadi kocku koja određuje čovjekovu sudbinu, a da se ta
sudbina ne bi promijenila, sve što su u životu čovjeka predodredile
njene sestre na dugačak svitak zapisuje Mojra Atropa. Na Olimpu živi još jedna boginja sudbine - to je Tiha (kod Rimljana Fortuna) boginja sreće i blagostanja. Iz roga izobilja, roga božanske koze Amalteje, čijim je mlijekom
bio othranjen sam Zevs, ona prosipa darove ljudima i srećan je čovjek
koji na svom životnom putu sretne boginju sreće Tihu, a nesrećan je
onaj čovjek od koga se okrene boginja. Tako na Olimpu, okružen velikim
brojem bogova, vlada veliki kralj bogova i ljudi, gromovnik Zevs,
čuvajući poredak i istinu u čitavom svijetu.
Boginje i Bogovi
Magic_PekinG_girl_- Newcomer
- Number of posts: 51
Registration date: 2008-11-20
Magic_PekinG_girl_- Newcomer
- Number of posts: 51
Registration date: 2008-11-20
Abeona -
Rimske zastitnice putnika i putovanja
Adeona -
Abeoni su se molili oni koji krecu na put, dok su se Adeoni
molili putnicima koji se vracaju
Angerona -
Veoma stara rimska boginja nove godine, zato sto je boginja
ponovo vratila sunce
Angitija -
Stara Italska boginja lecenja koju su postovali Marsi
Apolon -
Apolon sa zlatnim kourdzama je bog proricanja, muzike i
lecenja. Obozavan je takodje kao zastitnik useva i stada,
narocito kod Spartanaca. Apolon je sin Zevsa i Lete
Asklepije -
Bog medicine, lekar
Asop -
Recni bog
Afrodita -
Boginja ljubavi
Bakho -
Bog veselja i vina
Belona -
Rimska boginja rata
Britomartis -
Stara Kritska boginja zivotinja
Venera -
Veoma stara Italska boginja ljubavi, koja je poistovecena
sa Grckom Afroditom
Vetsa -
Rimska boginja ognjista
Viktorija -
Rimska boginja pobede
DeaDia -
Boginja polja
Dijana -
Stara Italska boginja meseca u pradavna vremena, a filozofi
je danas smatraju boginjom svetlosti
Dionis -
Bog zanosa
Egerija -
Boginja, zastitnica trudnih zena i kazu da sigurno donosi
decu na svet
Ejlejtija -
Grcka boginja porodjaja
Erot -
Bog ljubavi
Zevs -
Otac bogova i ljudi
Irida -
Brzonoga glasnica bogova
Jakho -
Bog misterije
Jan -
Jedan od najstarijih Rimskih bogova koji cuva mostove i
prolaze
Jupiter -
Rimski bog neba
Justitija -
Boginja pravde
Karna -
Rimska boginja koja stiti srce i ostale telesne organe
Kardeja -
Boginja kucnih pragova i sarki na vratima
Kerera -
Rimska boginja zita koje raste
Kibela -
Velika majka bogova, ljudi i svega sto zivi
Konkordeja -
Rimska boginja koja je sa bogovima PAX (mir) i SALUS (spas)
stitila jedinstvo i u drzavi i u porodici
Kons -
Bog tajnog saveta, zastitnik zemlje i njegovih plodova
Kopija -
Rimska boginja bogatstva i izobilja
Lavrena -
Stara Italska boginja gornjeg sveta
Ladon -
Bog reke Ladon, najlepse reke u Grckoj
Lara -
Rimska boginja kulta
Leukotija -
Morska boginja koja pomorncima pomaze u olujama
Liber -
Italski bog koji cini plodnim sve vrste useva
Libitina -
Stara Rimska boginja mrtvih, cak su je povezali i sa pogrebnim
obicajima
Luna -
Rimska boginja meseca
Maja -
Boginja trgovine
Marika -
Stara latinska boginja porodjaja
Mart -
Rimski bog rata
Mater
Matuta - Stara Rimska boginja koja stiti decu dok rastu
Merkurije -
Rimski bog trgovine
Mojra -
Boginja sudbina koja ljudima deli i dobro i zlo
Neptun -
Rimski bog voda
Nika -
Krilata boginja pobede
Okean -
Bog svih voda
Ork -
Rimski bog gornjeg sveta
Pajan -
Lekar bogova
Pales -
Boginja krda i stada
Pan -
Bog stada i pastira
Parke -
Rimska boginja porodjaja
Penej -
Bog reke Peneja u Tesaliji
Portun -
Rimski bog, zastitnik vrata
Protej -
Morski bog
Rumina -
Stara Etrurska boginja
Salus -
Rimska boginja useva na njivama
Saturn -
Rimski bog poljoprivrede
Silivan -
Rimski bog suma
Skamandar -
Bog glavne reke blizu Troje
Spes -
Rimska boginja uspeha
Telus -
Rimska boginja zemlje
Tiha -
Boginja srece
Fama -
Boginja koja siri price, mesajuci istinu sa lazima, izazivajuci
neslogu i svadju
Felikitas -
Rimska boginja koja donosi srecu
Feronija -
Stara boginja sela
Fides -
Boginja, zastitnica svih vrsta ugovora u trgovini
Fortuna -
Boginja srecnog ishoda
Furije -
Rimska boginja osvete
Furina -
Prastara Rimska boginja osvete poistovecena sa Furije
Had -
Bog podzemlja, vladar carstva mrtvih
Hera -
Zevsova zena, boginja brakova na zemlji
Hestija -
Boginja ognjista
Hefajst -
Bog vatre
Hipolit -
Boginja devica
Bokica- Newcomer
- Number of posts: 123
Registration date: 2008-11-20
Zevs
je vrhovni bog iz grčke mitologije, vođa bogova i ljudi, kao i bog neba i groma, koji živi na Olimpu. Sin je titana Krona i njegove žene Reje.
Zevs jeste Dyeus u indo-evropskoj mitologiji (Zevs je „uzet“ iz ove mitologije), Jupiter u rimskoj mitologiji, Tir u nordijskoj mitologiji itd.
Kada je odrastao Zevs je naterao oca da ispljune decu suprotnim redom od onog kojim ih je gutao: prvo kamen, zatim ostale. Jedna verzija je i da je Zevs rasekao Kronov stomak. Nakon što je oslobodio braću i sestre, Zevs je oslobodio kiklope, gigante, storuke divove i braću Kronovu, koji su prvo od ruke Urana zatvoreni u Tartar, a zatim i od Kronove, a ovi mu dadoše munju. Nakon ovoga Zevsova braća i sestra zajedno sa kiklopima i ostalim bićima povedoše rat protiv Krona i ostalih titana. Kada su ih pobedili, Krona i ostale titane baciše u Tartar, najdublje mesto na zemlji. Zevs tamo takođe zatvori kiklope i storuke divove, one koji su mu dali munju i pomagali u ratu.
Nakon pobede nad titanima, Zevs je podelio svet sa njegova dva brata. Hadu je dao podzemni svet, a Posejdonu more.
Zevs je bio brat i muž Here. Osim dece sa njom, Zevs je imao mnogo afera i vanbračne dece. Imao je afere sa boginjama (Demetra, Latona, Maja..), sa smrtnicama (Evropa, Leda..), kao i sa mnogim nimfama. Hera je bila ljubomorna i stalno je proganjala Zevsove ljubavnice i njihovu decu.
Mada je Zevs bio vrhovni i apsolutni vladar, njegova moć i vlast nije bila bezgranična, a time se on razlikovao od bogova drugih religija, u kojima bez vrhovnog boga ništa nije moglo da se desi i njmu ništa ne može da promakne. U grčkoj mitologiji ostali bogovi, a i ljudi su imali svoju volju i slobodu i nad njima, pa i nad samim Zevsom je vladalo nešto nedokučivo i nepromenljivo - Sudbina.
Pričalo se da Zevs vlada i sudbinom, ali to je u prenosnom smislu, jer je on, kao i bilo koji drugi bog ili čovek, vladao samo toliko koliko je shvatao veze između uzroka i posledica, i delovao u skladu sa tim spoznajama. Protiv sudbine je Zevs bio nemoćan, pa ma šta preduzeo, jer on nije bio vladar sudbine, već samo njen čuvar i izvršilac.
je vrhovni bog iz grčke mitologije, vođa bogova i ljudi, kao i bog neba i groma, koji živi na Olimpu. Sin je titana Krona i njegove žene Reje.
Zevs jeste Dyeus u indo-evropskoj mitologiji (Zevs je „uzet“ iz ove mitologije), Jupiter u rimskoj mitologiji, Tir u nordijskoj mitologiji itd.
Kada je odrastao Zevs je naterao oca da ispljune decu suprotnim redom od onog kojim ih je gutao: prvo kamen, zatim ostale. Jedna verzija je i da je Zevs rasekao Kronov stomak. Nakon što je oslobodio braću i sestre, Zevs je oslobodio kiklope, gigante, storuke divove i braću Kronovu, koji su prvo od ruke Urana zatvoreni u Tartar, a zatim i od Kronove, a ovi mu dadoše munju. Nakon ovoga Zevsova braća i sestra zajedno sa kiklopima i ostalim bićima povedoše rat protiv Krona i ostalih titana. Kada su ih pobedili, Krona i ostale titane baciše u Tartar, najdublje mesto na zemlji. Zevs tamo takođe zatvori kiklope i storuke divove, one koji su mu dali munju i pomagali u ratu.
Nakon pobede nad titanima, Zevs je podelio svet sa njegova dva brata. Hadu je dao podzemni svet, a Posejdonu more.
Zevs je bio brat i muž Here. Osim dece sa njom, Zevs je imao mnogo afera i vanbračne dece. Imao je afere sa boginjama (Demetra, Latona, Maja..), sa smrtnicama (Evropa, Leda..), kao i sa mnogim nimfama. Hera je bila ljubomorna i stalno je proganjala Zevsove ljubavnice i njihovu decu.
Mada je Zevs bio vrhovni i apsolutni vladar, njegova moć i vlast nije bila bezgranična, a time se on razlikovao od bogova drugih religija, u kojima bez vrhovnog boga ništa nije moglo da se desi i njmu ništa ne može da promakne. U grčkoj mitologiji ostali bogovi, a i ljudi su imali svoju volju i slobodu i nad njima, pa i nad samim Zevsom je vladalo nešto nedokučivo i nepromenljivo - Sudbina.
Pričalo se da Zevs vlada i sudbinom, ali to je u prenosnom smislu, jer je on, kao i bilo koji drugi bog ili čovek, vladao samo toliko koliko je shvatao veze između uzroka i posledica, i delovao u skladu sa tim spoznajama. Protiv sudbine je Zevs bio nemoćan, pa ma šta preduzeo, jer on nije bio vladar sudbine, već samo njen čuvar i izvršilac.
Bokica- Newcomer
- Number of posts: 123
Registration date: 2008-11-20
Had - Bog podzemnog sveta
had označava dva pojma – podzemni svet u kome borave mrtvi i boga podzemnog sveta. Zapravo, prvobitno Had je bilo samo ime boga, ali vremenom dobio je i drugo značenje. Had je takođe poznat kao Pluton ili Orko u Rimskoj mitologiji, Aita u Etruićanskoj mitologiji, a u hrišćanstvu kadkad označava mesto na koje idu duše onih koji su zgrešili.
Had, grčki bog podzemnog sveta bio je sin Titana Kronosa i Ree. On ima tri starije sestre, Hestiju, Demetru i Heru i dva mlađa brata, Posejdona i Zevsa.
Zevs, koji nije bio pojeden od strane svog oca, naterao je Hronusa da povrati svoju decu, odnosno Zevsovu braću i sestre. Braća i sestre su se udružili u ratu protiv Titana. Zevs, Posejdon i Had su dobili oružje od tri Kiklopa, koji su im pomagali u toku rata. Zevs je dobio munju, Posejdon trozubac, a Had šlem koji ga čini nevidljivim. Tokom noći, pre prve bitke, Had ,koristeći svoj šlem, ušunjao se među Titane i uništio im oružje. Rat je trajao deset godina i završio se pobedom mlađih bogova. Nakon pobede, braća su podelila zemlju na tri dela i svak je vladao u svom. Zevs je bog neba, Posejdon je bog mora, a Had je dobio podzemni svet, nevidljiv svet u koji idu duše mrtvih.
Smrtnici su Hada najmanje voleli od svih bogova. On je zabranio da iko napušta njegov region i veoma je bio ljut kada bi se to desilo. Had je bio okrutan i nemilostiv, svirep u ratu, ali bio je pravedan i nije bio zao bog. Bio je morbidnog karaktera i zato nije bio omiljen među bogovima, a kako je upravljao podzemnim svetom, većina smrtnika ga je mešela sa smrću i bojala ga se. To je greška jer smrt donosi Tanatos, a ne Had.
Kada su se smrtnici molili Hadu, oni su čelom i rukama dodirivali zemlju da bi bili sigurni da ih je čuo. Žrtvovane su mu crne životinje, na primer crna ovca, a među današnjim analitičarima antike postoji ubeđenje da su mu žrtvovani i ljudi. Krv žrtve bi se sipala u duboku jamu da bi ona stigla do njega, a onaj koji bi tu krv sipao morao je da okrene glavu na drugu stranu. Festival, koji se svakih sto godina držao u njegovu čast, zvao se Svetovne igre.
Njegovo oružje bila je dvokraka viljuška, kojom je on uništavao sve što bi mu se našlo na putu ili što nije voleo. Pored ovoga, posedovao je i štap sa kojim je mogao da prebaci duhove mrtvih u svet živih. Had se vozio tamnim kočijama koje su vukli crni konji. Had je dozvolio da posete njega i podzemni svet i da se vrate u svet živih Heraklu, Orfeju, Tezeju, Eneju i Odiseju. Nikome od njih nije bilo prijatno u mračnom carstvu. O strahoti tog sveta govori i Ahil, kada se obraća Odiseju koga je sreo u podzemnom svetu:
Podzemni svet
Podzemni svet se sastoji iz nekoliko delova od kojih su najveći Tartar (nešto kao hrišćanski pakao) i Jelisejska polja (hrišćanski raj). Ova podela se ne može posmatrati kao striktna jer Grci nisu mnogo mislili o životu posle smrti, pa tako se nisu mnogo udubljivali u pitanje na kojem mestu će živeti u podzemnom svetu. U podzemnom svetu se nalaze i Bašte Hesperida, koje se često indentifikuju sa Ostrvima blagoslovenih iz irske mitologije.
Pokojnici ulaze u podzemni svet prelazeći reku Aheront. Preko reke ih prevozi Haron, koji čuva obol - mali novčić koji omogućuje prolaz. Novčić stavljaju ispod jezika pokojnika njegovi rođaci ili prijatelji i kada on dođe u podzemni svet, on taj novčić daje Heronu. Zato siromašni i oni bez prijatelja ostaju zauvek na obali jer nemaju novčić za prevoz. Drugu stranu obale čuva Kerber, troglavi pas-zver. Kada prođu pored njega, dušama mrtvih se sudi i na taj način određuje kako će i gde boraviti u podzemnom svetu. Pored Aheronta - reke bola, postoji još nekoliko reka u Hadu.
Prvi deo Hada sadrži polja Asphodel, gde senke heroja lutaju utučeno među manjim dušama, koje pište oko njih kao šišmiši. Samo prolivanje krvi njima u čast može da vrati kod njih osećaje koje ima živ čovek (kao vampiri u drugim mitologijama). Iza polja se nalazi Ereb, tama i užas Hada. Tu se nalaze dve bare. Jedna bara potiče od reke Lete i obične duše u toj bari plutaju da bi im se izbrisalo sve sećanje. Druga bara je bara Mnemozine i duše iz ove bare piju vodu. U dvorištu ispred Hadove palate sede tri sudije: Minos, Radamant i Jak. Tu se sudi dušama mrtvih i one se vraćaju u polja Asphodel ako nisu ni mnogo dobre, ni mnogo zle, šalju u Tartar ako duše pripadaju bezbožnicima i zlim ljudima ili odlaze u Jelisejska polja ako su heroji ili blagosloveni.
had označava dva pojma – podzemni svet u kome borave mrtvi i boga podzemnog sveta. Zapravo, prvobitno Had je bilo samo ime boga, ali vremenom dobio je i drugo značenje. Had je takođe poznat kao Pluton ili Orko u Rimskoj mitologiji, Aita u Etruićanskoj mitologiji, a u hrišćanstvu kadkad označava mesto na koje idu duše onih koji su zgrešili.
Had, grčki bog podzemnog sveta bio je sin Titana Kronosa i Ree. On ima tri starije sestre, Hestiju, Demetru i Heru i dva mlađa brata, Posejdona i Zevsa.
Zevs, koji nije bio pojeden od strane svog oca, naterao je Hronusa da povrati svoju decu, odnosno Zevsovu braću i sestre. Braća i sestre su se udružili u ratu protiv Titana. Zevs, Posejdon i Had su dobili oružje od tri Kiklopa, koji su im pomagali u toku rata. Zevs je dobio munju, Posejdon trozubac, a Had šlem koji ga čini nevidljivim. Tokom noći, pre prve bitke, Had ,koristeći svoj šlem, ušunjao se među Titane i uništio im oružje. Rat je trajao deset godina i završio se pobedom mlađih bogova. Nakon pobede, braća su podelila zemlju na tri dela i svak je vladao u svom. Zevs je bog neba, Posejdon je bog mora, a Had je dobio podzemni svet, nevidljiv svet u koji idu duše mrtvih.
Smrtnici su Hada najmanje voleli od svih bogova. On je zabranio da iko napušta njegov region i veoma je bio ljut kada bi se to desilo. Had je bio okrutan i nemilostiv, svirep u ratu, ali bio je pravedan i nije bio zao bog. Bio je morbidnog karaktera i zato nije bio omiljen među bogovima, a kako je upravljao podzemnim svetom, većina smrtnika ga je mešela sa smrću i bojala ga se. To je greška jer smrt donosi Tanatos, a ne Had.
Kada su se smrtnici molili Hadu, oni su čelom i rukama dodirivali zemlju da bi bili sigurni da ih je čuo. Žrtvovane su mu crne životinje, na primer crna ovca, a među današnjim analitičarima antike postoji ubeđenje da su mu žrtvovani i ljudi. Krv žrtve bi se sipala u duboku jamu da bi ona stigla do njega, a onaj koji bi tu krv sipao morao je da okrene glavu na drugu stranu. Festival, koji se svakih sto godina držao u njegovu čast, zvao se Svetovne igre.
Njegovo oružje bila je dvokraka viljuška, kojom je on uništavao sve što bi mu se našlo na putu ili što nije voleo. Pored ovoga, posedovao je i štap sa kojim je mogao da prebaci duhove mrtvih u svet živih. Had se vozio tamnim kočijama koje su vukli crni konji. Had je dozvolio da posete njega i podzemni svet i da se vrate u svet živih Heraklu, Orfeju, Tezeju, Eneju i Odiseju. Nikome od njih nije bilo prijatno u mračnom carstvu. O strahoti tog sveta govori i Ahil, kada se obraća Odiseju koga je sreo u podzemnom svetu:
Podzemni svet
Podzemni svet se sastoji iz nekoliko delova od kojih su najveći Tartar (nešto kao hrišćanski pakao) i Jelisejska polja (hrišćanski raj). Ova podela se ne može posmatrati kao striktna jer Grci nisu mnogo mislili o životu posle smrti, pa tako se nisu mnogo udubljivali u pitanje na kojem mestu će živeti u podzemnom svetu. U podzemnom svetu se nalaze i Bašte Hesperida, koje se često indentifikuju sa Ostrvima blagoslovenih iz irske mitologije.
Pokojnici ulaze u podzemni svet prelazeći reku Aheront. Preko reke ih prevozi Haron, koji čuva obol - mali novčić koji omogućuje prolaz. Novčić stavljaju ispod jezika pokojnika njegovi rođaci ili prijatelji i kada on dođe u podzemni svet, on taj novčić daje Heronu. Zato siromašni i oni bez prijatelja ostaju zauvek na obali jer nemaju novčić za prevoz. Drugu stranu obale čuva Kerber, troglavi pas-zver. Kada prođu pored njega, dušama mrtvih se sudi i na taj način određuje kako će i gde boraviti u podzemnom svetu. Pored Aheronta - reke bola, postoji još nekoliko reka u Hadu.
Prvi deo Hada sadrži polja Asphodel, gde senke heroja lutaju utučeno među manjim dušama, koje pište oko njih kao šišmiši. Samo prolivanje krvi njima u čast može da vrati kod njih osećaje koje ima živ čovek (kao vampiri u drugim mitologijama). Iza polja se nalazi Ereb, tama i užas Hada. Tu se nalaze dve bare. Jedna bara potiče od reke Lete i obične duše u toj bari plutaju da bi im se izbrisalo sve sećanje. Druga bara je bara Mnemozine i duše iz ove bare piju vodu. U dvorištu ispred Hadove palate sede tri sudije: Minos, Radamant i Jak. Tu se sudi dušama mrtvih i one se vraćaju u polja Asphodel ako nisu ni mnogo dobre, ni mnogo zle, šalju u Tartar ako duše pripadaju bezbožnicima i zlim ljudima ili odlaze u Jelisejska polja ako su heroji ili blagosloveni.
Bokica- Newcomer
- Number of posts: 123
Registration date: 2008-11-20
Afrodita
O Afroditi, boginji lepote i ljubavi, postoje dve različite verzije vezane za njeno rođenje. Prva verzija je već spomenuta, da je ona kćerka Zevsa i Diona, dok je prema drugoj, rođena iz sperme boga Urana, kada su njegove genitalije, pošto ga je Kron kastrirao, pale u more. Tako je iz morske pene `izronila` Afrodita, a Zefir je prvo poneo da Kitere, a zatim je ostavio na obalama Kipra. Afrodita je štitila ljubav i sve zaljubljene, dok joj je najdraža zabava bila da natera bogove da se zaljube u smrtne žene. Volela je da pravi mnoge intrige, da bogove baca u ljubavne zagrljaje, naročito Zevsa, koji je svaki čas bio umešan u neku ljubavnu peripetiju.
Međutim, ni ona sama nije mnogo zaostajala svojim avanturama. Iako je bila udata za hromog boga Hefesta, bila je u ljubavnoj avanturi i sa Aresom. Pikantni događaji koji su pratili tu ljubav, prema Homerovom opisu iz Ilijade, dešavali su se sledećim redosledom. Hefest je saznao od boga Heliosa, koji sve vidi, da ga žena vara sa Aresom, i odlučio je da im namesti svoju igru. Plete jednu magičnu, veoma zamršenu i nevidljivu mrežu, i saopštava im da odlazi na ostrvo Limno.
U toku večeri, kada je Ares došao u Afroditin krevet, na zakazani ljubavni sastanak, pojavio se Hefest i zarobio ih svojom mrežom u kritičnom trenutku, da nisu mogli da se pomere. Odmah je pozvao sve bogove sa Olimpa, sa Zevsom na čelu, da im se požali. Boginje su se postidele tog sramnog događaja i izbegle su odlazak, dok su bogovi bili oduševljeni. Apolon je, čak, smejući se dobacio Hermesu, kako je Hefest, iako hrom, veoma uspešno uspeo da ih uhvati na delu, i da Aresa dovede u tako neprijatan položaj, u kojem su ga zatekli i videli svi bogovi. Apolon je upitao Hermesa da li bi on voleo da doživi takvu bruku. Na to, uvek dovitljivi Hermes, odgovorio mu je, da bi voleo da bude na Aresovom mestu i u Afroditinom zagrljaju, makar ga videli ne samo svi bogovi, nego i boginje zajedno sa njima. I tako se, ovaj događaj, po opisu Homera, razrešio uz sveopšti smeh bogova. Afroditine veze sa Aresom rodili su se Eros, Dejmo, Fob i Harmonija.
Afroditin omiljeni cvet je bila ruža, dok je njene kočije vukao par golubova, ptice koje je najviše volela.
O Afroditi, boginji lepote i ljubavi, postoje dve različite verzije vezane za njeno rođenje. Prva verzija je već spomenuta, da je ona kćerka Zevsa i Diona, dok je prema drugoj, rođena iz sperme boga Urana, kada su njegove genitalije, pošto ga je Kron kastrirao, pale u more. Tako je iz morske pene `izronila` Afrodita, a Zefir je prvo poneo da Kitere, a zatim je ostavio na obalama Kipra. Afrodita je štitila ljubav i sve zaljubljene, dok joj je najdraža zabava bila da natera bogove da se zaljube u smrtne žene. Volela je da pravi mnoge intrige, da bogove baca u ljubavne zagrljaje, naročito Zevsa, koji je svaki čas bio umešan u neku ljubavnu peripetiju.
Međutim, ni ona sama nije mnogo zaostajala svojim avanturama. Iako je bila udata za hromog boga Hefesta, bila je u ljubavnoj avanturi i sa Aresom. Pikantni događaji koji su pratili tu ljubav, prema Homerovom opisu iz Ilijade, dešavali su se sledećim redosledom. Hefest je saznao od boga Heliosa, koji sve vidi, da ga žena vara sa Aresom, i odlučio je da im namesti svoju igru. Plete jednu magičnu, veoma zamršenu i nevidljivu mrežu, i saopštava im da odlazi na ostrvo Limno.
U toku večeri, kada je Ares došao u Afroditin krevet, na zakazani ljubavni sastanak, pojavio se Hefest i zarobio ih svojom mrežom u kritičnom trenutku, da nisu mogli da se pomere. Odmah je pozvao sve bogove sa Olimpa, sa Zevsom na čelu, da im se požali. Boginje su se postidele tog sramnog događaja i izbegle su odlazak, dok su bogovi bili oduševljeni. Apolon je, čak, smejući se dobacio Hermesu, kako je Hefest, iako hrom, veoma uspešno uspeo da ih uhvati na delu, i da Aresa dovede u tako neprijatan položaj, u kojem su ga zatekli i videli svi bogovi. Apolon je upitao Hermesa da li bi on voleo da doživi takvu bruku. Na to, uvek dovitljivi Hermes, odgovorio mu je, da bi voleo da bude na Aresovom mestu i u Afroditinom zagrljaju, makar ga videli ne samo svi bogovi, nego i boginje zajedno sa njima. I tako se, ovaj događaj, po opisu Homera, razrešio uz sveopšti smeh bogova. Afroditine veze sa Aresom rodili su se Eros, Dejmo, Fob i Harmonija.
Afroditin omiljeni cvet je bila ruža, dok je njene kočije vukao par golubova, ptice koje je najviše volela.
Mica12- Almost Witch
- Number of posts: 202
Age: 13
Location: Swuda p0 mal0...
Registration date: 2008-11-20
Hvala,nisam znaa sve.
Bokica- Newcomer
- Number of posts: 123
Registration date: 2008-11-20
Nista...
Postavicu jos nesto...
Samo da nadjem
Postavicu jos nesto...
Samo da nadjem
~*Mermaid*~- Newcomer
- Number of posts: 117
Registration date: 2008-11-22
hvala,mozda mi nekad pomogne ova tema....
_________________
*°•◦●♥°*Marry Christmas and Happy New Year*°•◦●♥°
*°•◦●♥°Nauchi sama da se borish.
Nemoj nikad da plachesh,nikog da molish.
Uvek se drzi onih koje volish.
Zivot je jadan ne dozvoli da se
*°•◦●♥° SMORISH=)*°•◦●♥°
Bokica- Newcomer
- Number of posts: 123
Registration date: 2008-11-20
Nista...
trazzite slobodno, ako vam nesto bude trebalo...
trazzite slobodno, ako vam nesto bude trebalo...
View the profile
Accident- Master
- Number of posts: 393
Registration date: 2008-11-19
Hvala na informacijama 